Istorija
konjaka i armanjaka
Storija armanjaka i nejgovih " terapeutskih vrlina ". Armanjak je najstarija francuska rakija, poznata po svojim terapeutskim moćima još od početka XIV veka.
Delo metra Vitala Difora " Veoma korisna knjiga za očuvanje zdravlja i dobre forme " napsiana oko 1310 godine pronađena je u arhivima Vatikana. Ovaj bivši student medicine bio je prior u manastirima Oz i Sen Mon. " Ova rakija kada se koristi kao medicinsko sredstvo i s umerenošću, po pričanju ljudi pomaže kod 40 različitih bolesnih stanja. Od njenih terapeutskih kvaliteta možemo navesti sledeća :
Ona oštri duh ukoliko se koristi s umerenošću, vraća prošlost u sećanje, čini čoveka sretnim, čuva mladost i usporava senilnost. Otklanja glavobolju, naročito onu koja je posledica prehlade, ako se uzima kao kuvana rakija ili kao grog. Ukoliko se zadrži u ustima, razvezuje jezik, daje hrabrost stidljivima...U njoj se može skuvati jaje, konzervirati kuvano ili sirovo meso... ukoliko se u ovu rakiju doda bilje ona poprima njegove korisne sastojke. Uklanja crvenilo i toplotu u očima, zaustavlja suze. Leči hepatitis i kostobolju ukoliko se pije s umerenošću. Leči rane kada se primenjuje spolja. Često pemazivanje paralizovanog uda ovom rakijom može tom udu vratiti raniju pokretljivost. Smiruje zubobolju i uklanja zadah iz usta. Otklanja crvenilo u grlu ako se njome grlo često ispira grgorenjem.Uklanja bol u uhu i naglivost, leči maligne fistule. Utiče na izbacivanje kamena iz bubrega i bešike, samo ako se uzima umereno s vremena na vreme. Isto tako oboleli od lepre, ukoliko povremno uzima u umerenim količinama od ove rakije njegova bolest neće više napredovati. Ona je korisna trudnici ukoliko je povremeno uzima s umerenošću.
U novije vreme, doktorske disertacije odbranjene na univerzitetima u Vankuveru u Kanadi i u Bordou u Francuskoj otkrile su kapacitete i istakle zaštitnu ulogu armanjaka u sprečavanju nagomilavanja krvnih pločica, što predstavlja jedan od faktora koji utiče na nastanak kardiovaskularnih bolesti. To je " francuski paradoks " ili bolje rečeno " gaskonjski paradoks ". U periodu između XV i XVII veka ima mnogo dokaza o trgovini armanjakom. Armanjak se u to vreme može naći na mnogim tržnicama širom Gaskonje.
Uloga Holanđana
Armanjak
U XVII veku Englezi zabranjuju transport vina Garonom sa izuzetkom vina iz Bordoa. Da bi doskočili ovome Holanđani destiluju vino i dobijaju rakiju koja ne podleže embargu. Kako bi se izbegle fluktuacije između dobrih i loših godina armanjak se čuva u rezervi u hrastovim bačvama. Nakon nekoliko godina, otkriveno je, kao i u slučaju konjaka,čudo koje je proizvela hrastovina dajući rakiji punoću, razvijajući arome i tu lepu bronzanu boju. Ovo sjedinjavanje hrastovine i gaskonjske rakije dovelo je do stvaranja armanjaka koji je danas poznat u svim većim kuhinjama sveta.
Konjak
Njegova istorija počinje u XVI veku, više od 200 godina nakon otkrića armanjaka. U to vreme holandski brodovi dolazili su da kupuju čuvena vina iz oblasti Šarente. Vodenim putevima stizali su sve do Konjaka, grada koji je bio čuven po svom skladištu soli još od XI veka. Vinogradi iz ove oblasti davali su kvalitetna vina, ali su količine uskoro postale nedovoljne. Uz to, ova vina koja su imala mali procenat alkohola loše su podnosila transport morem, a trebalo je nekoliko nedelja da bi se stiglo do holandske obale. Kako bi smanjili količinu koju je trebalo transportovati Holanđani su došli na ideju da ovo vino transformišu u pečeno vino " brandwin " po čemu je ime dobio brendi (brandy). U Holandiji " brandwin " se pio uz dodatak vode kako bi mu se vratio originalni ukus. Jednog dana pronađeno je jedno hrastovo bure ovog pića koje je bilo zaboravljeno. " Brandwin " je u njemu ležao nekoliko godina. Ova tečnost, u kontaktu sa hrastovinom, pretvorila se u mek i mirišljav alkohol. Tako je nastao konjak, koji će nekoliko vekova kasnije postati najpoznatije piće na svetu.
Uništenje koje je izazvala filoksera
U XIX veku vinogradi u Konjaku protezali su se na 280.000 hektara pre nego što je 80% zasada 1875. godine bilo uništeno filokserom. Nakon ove katastrofe vinogradi su ponovo zasađeni vrstom " Ugni Blanc " koja je otpornija na ovu bolest. Ista sudbina zadesila je i vinograde gde se proizvodio armanjak. Skoro svi vinogradi, na površini većoj od 10.000 hektara bili su zahvaćeni ovom epidemijom i uništeni.I ovde je najveći broj novih zasada predstavljala sorta " Ugni Blanc ".
